Srce, ruke i lopata

Domovina naša je rodila
Hiljade i hiljade junaka
Jedan od tih delija
To je moj komšija Avdija

Nije bio on niti bombaš
Nije bio on niti sportista
Sve što je imao od oružja
To su srce, ruke i lopata

Zemlja je bila srušena
Valjalo se dizati iz pepela
Radio je tada Avdija
K'o što radi deset armija

Jednog je dana, 23. oktobra
Zlatna znaèka udarna
Zasjala na njegovim grudima

Dugo æe se sjeæati Avdija
Tog jesenjeg podneva
Dugo æe se sjeæati
Rijeèi jednog od drugova:

"Ti si naš ponos, Avdija,
Ti si naš ponos k'o zastava"
Našla se i slika njegova
Usred fabrièkih novina
Njegov je dan udaran
A njegov san je
Hiljadu tona za jedan dan

Doðoše nova vremena
Izgubi se negdje Avdija
Zaboravili smo svi na njega
Imamo dovoljno bagera

Samo ponekad
Pred prvi maj
Zovne ga direktor osnovne
Da uvelièa proslave
Prièa anegdote i podvige

Tog dana Avdija
Pokupi plakete i ordenje
U okièenom razredu
Poèasno mjesto zauzme

Prije nego pred klince izaðe
Koju ljutu popije
Kao pjesnik što ne vjeruje
U vlastite stihove

Njegov je dan...